Grupa Gradi mir: Dopisno čitanje tri izdanja knjige Todora Kuljića „Fašizam“

Ova najava mogla je biti naslovljena i kao „Fašizam“, „Fašizam“, „Fašizam“, čime bi asocirala na inflaciju kako same pojave tako i samog termina fašizam, samim tim i na zamagljivanja granica definisanja i prepoznavanja, senzibilizacije, orijentacije i fokusa u antifašističkoj teoriji i praksi. To i jeste razlog za pokretanje čitanja i iščitavanja ove lokalno najrelevantnije knjige iz oblasti istorije i teorije fašizma.

U poznatoj studiji „VXIII Brimer Luja Napoleona” koja se smatra jednim od prvih tekstova o fašistoidnoj ideologiji i politici, nakon što je opisao bezobzirno i naizgled bizarno ponašanje i delovanje Luja Napoleona i njegovih najistaknutijih pomoćnika i pristalica, Marks prelazi na opis biračkog tela koje je ovog modernog preteču mnogih fašista, desnih “populista”, svakovrsnih nacionalističkih demagoga, dovelo na vlast izborima. Iza gotovo komične i ekstravagantne pojave Napoleonovog nećaka, otkriva se složena, raznolika socijalna formacija, koja ima neki zajednički, pretežno objektivni ekonomski interes da podržava takvog kandidata, sve zajedno sa njegovim političkim cirkusom, i uprkos njegovim providno manipulantskim potezima i provokativnim samohvalisavim izjavama (pomognutim postrojavanjem publike na mitinzima uz pomoć plaćenih batinaša). Nedavno je Donald Tramp sa oduševljenjem citirao CNN, jer je ta medijska kuća anketom utvrdila da Trampova politika prema Iranu ima stoprocentnu podršku njegove “MAGA” glasačke baze. Obično se pri opisu te baze fokus stavlja na hrišćansko-evangelističke denominacije u ruralnim oblastima Američkog Juga, sa njihovim vizijama cionizma, mesijanstva, obećane zemlje, apokalipse itd. Međutim Tramp je na izborima dobijao presudnu podršku i u državama gde ove denominacije nisu brojne.

U podkastu profesora “otpadnika” (od nečega što i sam zove “mi”, to jest “kolektivni Zapad”) Glena Disena, Džefri Saks je preneo izvesnu stručnu procenu psihološkog stanja predsednika Trampa, istakavši to stanje (deluzivnost, narcisoidnost, demencija itd) kao najvažniji faktor njegovih rastrojenih odluka, izjava, namera. U izučavanjima istorijskih fašizama česte su tendencije da se presudni događaji, pojave i tokovi pripišu psihiloškim karakterima pojedinih istorijskih ličnosti. Međutim, kao u slučajevima Luja Napoleona i Donalda Trampa, ali i Hitlera i Musolinija, nesumnjivo je da je postojao interes nezanemarljivog dela stanovništva za realizaciju njihove političke platforme, bez obzira na najavljene zločinačke planove ili već počinjene zločine, to jest i u slučaju da se zločini formalno ne odobravaju i osuđuju. U tom smislu, indikativno je ono što je primetio američki ekonomista Majkl Hadson, da se niko od živih američkih predsednika ne izjašnjava kritički o aktuelnim ratno-zločinačkim poduhvatima Trampa. Kao što se, po rečima Džona Miršajmera ne čuju nikakve ozbiljne kritike iz Kongresa ili iz same administracije. On polaže izvesne nade u ljude iz predsednikovog okruženja ili u vojne starešine, koje imaju zakonsko pravo da odbiju izvršenje ratnih zločina. U Evropi i svetu ne postoji iole ozbiljniji antiratni pokret.

Načela i mehanizmi kapitalističke privrede i njoj podređene parlamentarne demokratije ne samo da nisu prepreka razvoju fašizma već se u više bilo istorijskih bilo aktuelnoh slučajeva zakonito razvojno prepliću i podupiru. Za taj zaključak nije neophodno posezati daleko u istoriju, takvi procesi su nam i lokalno i globalno pred očima. Profesor Ričard Vulf iz internet platforme Demokratija na radnom mestu (Democracy@Work) upozorava da je “trampizam” postojao i pre Trampa, kao što su mnogi projekti Vajmarske republike, poput legendarne izgradnje autoputeva ili planovi privredne to jest kolonijalne ekspanzije, postojali i pre pojave nacizma. Na lokalnom planu, pojavi “vučićizma” takođe su prethodili politički procesi i ideološka klima koji su takvom razvoju pogodovali.

Uočljivo je da se, uprkos tome, ni u najambicioznijim kritičkim pogledima na aktuelnu globalnu ekspanziju fašističkih i fašistoidnih ideja i praksi, u mejnstrim medijima ne pominju ili tek stidljivo, “početnički“, pominju sistemski problemi kapitalizma i imperijalizma, iako je i buržoaska sociološka i istorijska nauka odavno utvrdila nesraskidivu vezu između dominantnih društveno-sistemskih karakteristika i problema sa jedne i njihove političke artikulacije i manifestacije sa druge strane.

Upravo i zbog tako obrazovane i raširene (i negovane!) svojevrsne slepe mrlje dominantne kritičke javnosti, predlažemo ponovna čitanja i dopisna diskutovanja seminalne studije “Fašizam” profesora Todora Kuljića, radi ponovnog i daljeg upoznavanja sa istorijom i teorijom fašizma kao neizbežnim oblikom antifašističke prakse. Kuljićev istraživačko-kompilatorski rad omogućava nam iščitavanje složenosti međuodnosa kapitalizma, imperijalizma i fašizma, pri čemu njegovo detaljno mapiranje složenog društveno-ekonomskog konteksta pojave, razvoja i demisije istorijskog fašizma, svakako predstavlja dragoceno iskustvo i uputstvo za analizu i razumevanje današnjih sličnih i srodnih pojava. Pokušaji prevazilaženja ovih temeljnih istorijskih i teorijskih uvida, poput teorija o „ur fašizmu“, „postfašizmu“, „protofašizmu“ itd. nisu doveli do opadanja njihovog kvaliteta i značaja.

Naučni i metodološki zahvat ove studije je uzoran primer kapaciteta i kvaliteta teorijskih izučavanja pre nastupa ’hegemonije’ intelektualne zapuštenosti i ideološke zatucanosti uzrokovane iluzijom „pobede“ kapitalističkog sveta u Hladnom ratu. Kao jedna od posledica takve hegemonije, Kuljićev tekst deluje teorijski i informacijski zbijen, komprimovan, mestimično teško prohodan za savremenog čitaoca, jer podrazumeva makar osnovna znanja o istoriji evropskog kapitalizma i imperijalizma, klasnog društva i klasne borbe. Ta znanja i za njih vezana interesovanja su u posthladnoratovskoj kritičko-teorijskoj bonaci ’kraja istorije’ postepeno potisnuta i zaboravljena, to jest sistematski ignorisana u zvaničnim obrazovnim i politikama i kulturama sećanja da bi i netragom nestala iz uobičajene komunikacije i mejnstrim analitičkog pristupa. Čitaćemo zato po svega par strana teksta nedeljno i to u sva tri izdanja knjige, radi praćenja razvoja teorije o fašizmu kao i teza samog autora. Planirano je da se po par stranica nedeljno kači na Fb stranicu Govornih programa KC Rex, kao i u Telegram grupu i tu “diskutuje dopisivanjem”. 

Čitanje pokreće neformalna Grupa Gradi mir, kao deo legata „Gradi mir“ - kolekcije izabranih knjiga iz biblioteke nedavno preminulog Gradimira Milikića, dizajnera, dokumentariste i arhivara, mirotvorca iz perspektive šezdesetosmaške kulturne revolucije i njene neumrle zaostavštine. Zadatak legata je čuvanje knjiga na okupu, njegovo proširenje relevantnom literaturom, zajedničko mirotvorno čitanje, diskutovanje i delovanje.