Dugogodišnji rukovodilac u ugljenokopima „Kolubara“ objašnjava da je do ispada blokova termoelektrane TENT i havarije došlo jer se nisu poštovala pravila struke i tehnološki procesi, a nadležni iz TENT su na sve to zatvarali oči.

Pošto su u ugljenokopu razni slojevi naslaga, prirodno taloženje je stvorilo glinu, koja je upotrebljiva, ali u letnjim mesecima i uz dodatak mazuta.

Prema njegovim rečima, od dolaska Milorada Grčića na čelo Kolubare, da bi se postigla dovoljna „kubikaža“ i ostvario zacrtani plan prooizvodnje uglja, nije se više gledala kalorijska vrednost po toni, nego samo broj tona, i to je osnovni razlog zašto je sve krenulo naopako čim je pao prvi sneg.

Taj izvor, koji ne želi da mu se ime pominje u javnosti, objašnjava da su se ranije procedure znale – krajem oktobra se veliki bageri premeštaju, bez obzira koliko to koštalo, na delove ugljenokopa gde je najkvalitetniji ugalj, najveće kalorijske vrednosti, bez gline i „jalovine“, i onda je zimska sezona obezbeđena, ne može doći do havarija.

On tvrdi da je dolaskom kadrova Srpske napredne stranke počeo javašluk i da bageri nisu premeštani, već je i tokom zime nastavljeno kopanje nekvalitetnog uglja.

To bi, međutim, kako smatra, lako bilo zaustavljeno da su nadležni za kontrolu u TENT odgovorno radili svoj posao, i vraćali kompozicije sa takvim sirovinama.

Kako ističe penzionisani inženjer, na delu je bila politika „ne talasaj“, kojoj su pogodovale blage zime proteklih godina, a onda je sve puklo na običnom snegu za koji je objašnjenje Elektroprivrede Srbije (EPS) glasilo da je „previše mokar“.

Inženjer koji je radio u TENT objasnio je kako se obavlja kontrola, biraju vagoni iz kompozicije dovezene iz Kolubare koji će biti mereni i ustanovljena kalorijska vrednost uglja.

On je napomenuo da nije problem ako jedan dan dođe kompozicija od 150 tona tog „pomešanog“ nekvalitetnog uglja, jer se to kompenzuje mazutom, ali da je nepremostiva prepreka kada se to dešava svaki dan, a rezerve mazuta za dogrevanje i sušenje potrošene.

Ono što je veliki problem, jeste istovar uglja, jer se ta glina lepi za zidove vagona, tako da naslage ostaju sve deblje i vežu za sebe nove količine. U peći se to lako sagori, ali uz pomoć mazuta, kojeg nema, potrošen je zbog javašluka, naveo je on.

Penzionisani rudarski inženjer „Kolubare“ ukazuje i na još jedan „izum“ rukovodstva: da se, umesto otkopavanja površinskog sloja zemlje iznad nalazišta ugljena, a to je 30-40 metara, pribegavalo potkopavanju, bager se spusti ispod i pravi potkope, i onda prva veća kiša to sve obruši i zatvori prozvodnju na tom polju.

To je i sam Vučić priznao, dok je bio premijer, kad je obilazio Kolubaru i rekao da su problem i „izvesna klizišta“. Nije objasnio, ili mu niko nije preneo, kako su nastala ta klizišta.

Da bi smanjili troškove i povećali proizvodnju, Grčiću i ostalima je bilo lakše da ne skidaju zemlju iznad, štede gorivo i mašine. I to se posle razbija o glavu, konstatovao je ovaj inženjer.

Na pitanje zašto se takve stvari ne dešavaju u Kostolcu, sagovornici su saglasni da je sve do rukovodstva i nivoa do kojeg su spremni da profesiju potčine političkim zahtevima.